Bez obzira na istorijski period u Srbiji u kome su živele i žive, na ekonomski ili politički status, versko opredeljenje, žene u svetu medicine u Srbiji imaju više uloga istovremeno: lekarke, odgovorne osobe, majke, kćerke, žene, prijatelja… borca.
Naše devojke iskoristile su svoju šansu za obrazovanje istog trenutka kada su se u Srbiji stekli uslovi za njihovo obrazovanje i usavršavanje u inostranstvu (kraj XIX i početak XX veka). Tako je Draga Ljočić završila studije medicine u Cirihu 1879. godine i tako postala prva žena lekar u Srbiji, a Draginja Babić bila je prva Srpkinja koja je završila studije medicine na Berlinskom univerzitetu (1911. godine). I doktorka Ljočić i doktorka Babić su svoju veliku ulogu odigrale u ratovanjima koje je Srpska država vodila u tom periodu. Doktorka Draginja Babić umrla je od tifusa u Valjevu 1915. godine pomažući Srpskim ranjenicima. Dva meseca posle njenje smrti umrla je i slikarka Nadežda Petrović, tada dobrovoljna bolničarka Valjevske bolnice.
Od tih vremena, vremena žena pionira u svetu medicine u Srbiji do danas prošao je samo jedan vek. Srbija je u tom periodu preživela dva svetska rata i mnoge druge ratove (Srpsko-turski, Srpsko –bugarski, dva Balkanska, ratove devedesetih godina XX veka), veliki broj ekonomskih kriza, političkih uspona i padova… Uporedo sa svojom otadžbinom rasle, školovale, borile su se i osvajale svoje mesto u Srbiji i u svetu i Srpske lekarke. Danas žene dominiraju u medicini u Srbiji, bar po brojnosti (preko 12 hiljada žena lekara radi u zdravstvenim ustanovama u Srbiji). Mnoge su svoje mesto našle u čuvenim svetskim bolnicama, u ekspertskim timovima, članice su međunarodnih asocijacija i udruženja, direktorke su mnogih zdravstvenih ustanova na primarnom i sekundarnom nivou zdravstvene zaštite u Srbiji… Srpske lekarke postale su i ministarke zdravlja Republike Srbije, na čelu Lekarske komore Srbije nalazi se žena, a jedno mesto u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti pripada ženi lekaru.
Srpske lekarke, pioniri u svetu medicine, biće upamćene po jedinstvenim životima i njihovom neizmernom doprinosu medicini u Srbiji, na Balkanu i u svetu. Ali, njihova dostignuća ne bi trebalo meriti po broju uspešnih intervencija ili uvedenih inovacija u medicinskoj praksi, kao ni po broju formiranih odeljenja ili kreiranih novih službi, po ideološkim kampanjama koje su vodile ili političkim pobedama koje su ostvarivale. Na duge staze i za buduća pokoljenja treba da ostane upamćena snaga njihovog individualizma, njihova vera i njihova odlučnost koji nam ostaju kao važan deo našeg zajedničkog nasleđa.
Leave a Comment